Škripanje zubima tokom noći ili škrgutanje zubima stručno se naziva bruksizam. Jednostavnije rečeno, to je preterano (prejako) stiskanje zubima prilikom žvakanja, ali takođe i kao nesvesna radnja tokom spavanja. Spada u parafunkcije odnosno u nepravilne ili nezdrave funkcije organizma.
Taj put koji donja vilica prelazi je prirodan do jedne tačke, a zatim usled potrošnje zubne supstance ili nepravilnih odnosa, taj put se povećava i posledice se javljaju na donjoviličnom zglobu. Tada nastupa krckanje vilice ili pucketanje vilice, ili pucketanja zgloba.
Pucketanje vilice je u početku nečujno, a zatim postaje čujni fenomen. Različiti zvukovi se mogu javiti. Pucketanje samo tokom zatvaranja usta. Pucketanje koje može namerno da se izazove određenim pokretima donje vilice. Pucketanje ili krckanje tokom jela odnosno žvakanja.
Uzroci škripanja zubima
Kada osoba koja već ima narušen odnos zgloba, zuba i mišića, a izložena je stresu, legne da spava, logično bi bilo da se svi mišići opuste. To nije slučaj sa ovim fenomenom. Ukoliko je organizam nivikao da eliminiše stres tokom žvakanja (agresivno i brzo žvakanje tokom jela) noću će se te kretnje donje vilice nastaviti. Donja vilica se kreće ka gornjoj da bi bi dovela zube donje i gornje vilice u kontak i razvija sve veću silu da bi to izvela. Kada zubi gornje i donje vilice dođu u kontak, mišić koji pokreće donju vilicu se opusti, i to mu paradoksalno postaje znak da treba odmah da se zgrči pnovo. Tako se stvara začaran krug koji narušava zube obe vilice i zglob.
Problem se neće rešiti sam od sebe. Potrebno je zakazati pregled kod stomatologa i utvrditi pravi uzrok. Ako se radi o nepravilnom zagrižaju, potrebno je dovesti zagrižaj u pravilan odnos.
Ukoliko je zagrižaj u granicama normale, ali i dalje postoje fenomen pucketanja zgloba ili škripanja zubima vrlo jednostavano rešenje je da se izradi silikonski splint odnosno silikonska zaštita za zube.
Silikonski splint ne deluje na uzrok, dakle ne eliminiše stres iz života pacijenta, nego djeluje tako da umanjuje posledice koji takav tempo može da ima na zube i zglob donje vilice. Pre spavanja splint se postavi na zube gornje vilice. Tokom noći kada dođe do grčenja mićića, put donje viilice se skraćuje (brže dolazi u kontakt sa površinom gornjih zuba tačnije sa površinom splinta na gornjim zubima) a sam pritisak koji se razvija prilikom kontakta je značajno manji, jer se zubi ne dodiruju nego u oba slučaja i zubi gornje i donje vilice dodiriju mekanu silikonsku površinu. Vremenom se, ukoliko se splint koristi svako veče, krčenje mišića tokom noći sve više i više smanjuje, a zubna supstanca se ne troši tokom noći jer ne dolazi do kontakt zuba od zub, nego zuba od mekšu silikonsku površinu.
Silikonski splint se izrađuje individualno za svakog pacijenta, tako što se najpre uzme otisak zuba u ordinaciji, a zatim se na osnovu tog otiska izradi adekvatna silikonska zaštita.
Za one baš uporne da reše svoj problem, postoje i vežbe koje mogu da potpomognu rešavanju krckanja ili pucketanja u zglobu.
Jezik postaviti na nepce, tako da vrh jezika dodiruje što dalji dio nepca, a zatim otvoriti ustta, tj pomeriti donju vilicu na dole najviše što je moguće, ali bez odvajanja jezika od nepca. Kada se dostignemo maksimum, lagano zatvoriti usta odnosno privuću donji vilicu do gornje i dovesti zube gornje i donje vilice u blagi kontakt. Ovo ponavljati nekoliko puta u toku dana (10 puta bi bilo idealno) u trajanju od 1-2 minuta.
Splint za zube ima terapijsko i preventivno dejstvo u slučajevima škrgutanja zubima, ili pucketanju vilice.
Dva su najčešća uzroka škripanja zubima:
- Nepravilan odnos gornjih i donjih zuba- nepravilan zagrižaj
- Psihosomatskog porekla (stes kao uzrok)
Nepravilan zagržaj može se postojati još od rođenja, ukoliko stalni zubi potpuno izniknu u nepravilan položaj ili usled neravnomerno razvijenosti gornje u donje vilice. Nepravilan zagrižaj može nastati i tokom života, nakon neadekvatno postavljenih plombi, ili ukoliko su zubni ispuni dotrajali i istrošeni ili ukoliko u ustima postoji neadekvatan protetski rad.
Drugi razlog za nastajanje bruksizma je ozloglašeni stres. Kada je pod stresom, organizam se brani tako što dovodi do grčenje mišića. Ukoliko je osoba neprekidno pod stresom tokom dana, različiti mišići se grče, između ostalih, mišić koji pokreće donju vilicu (aktivan prilikom žvakanja) razvija mnogo veću silu nego što je potrebna da se hrana sažvaće. Tako jako pokretanje donje vilice (usled grčenja mišića aktivinih tokom žvakanja) dovodi do prejakog sudaranja zuba gornje i donje vilice, i tako se zubi troše više nego što je to prirodno. Trošenjem zubne supstance dolazi do padanja visine zagrižaja, tj. do toga da donja vilica mora da pređe duži put da bi zubi gornje i donje vilice došli u kontakt.
Taj put koji donja vilica prelazi je prirodan do jedne tačke, a zatim usled potrošnje zubne supstance ili nepravilnih odnosa, taj put se povećava i posledice se javljaju na donjoviličnom zglobu. Tada nastupa krckanje vilice ili pucketanje vilice, ili pucketanja zgloba.
Pucketanje vilice je u početku nečujno, a zatim postaje čujni fenomen. Različiti zvukovi se mogu javiti. Pucketanje samo tokom zatvaranja usta. Pucketanje koje može namerno da se izazove određenim pokretima donje vilice. Pucketanje ili krckanje tokom jela odnosno žvakanja.
Uzroci škripanja zubima
Kada osoba koja već ima narušen odnos zgloba, zuba i mišića, a izložena je stresu, legne da spava, logično bi bilo da se svi mišići opuste. To nije slučaj sa ovim fenomenom. Ukoliko je organizam nivikao da eliminiše stres tokom žvakanja (agresivno i brzo žvakanje tokom jela) noću će se te kretnje donje vilice nastaviti. Donja vilica se kreće ka gornjoj da bi bi dovela zube donje i gornje vilice u kontak i razvija sve veću silu da bi to izvela. Kada zubi gornje i donje vilice dođu u kontak, mišić koji pokreće donju vilicu se opusti, i to mu paradoksalno postaje znak da treba odmah da se zgrči pnovo. Tako se stvara začaran krug koji narušava zube obe vilice i zglob.
Problem se neće rešiti sam od sebe. Potrebno je zakazati pregled kod stomatologa i utvrditi pravi uzrok. Ako se radi o nepravilnom zagrižaju, potrebno je dovesti zagrižaj u pravilan odnos.
Ukoliko je zagrižaj u granicama normale, ali i dalje postoje fenomen pucketanja zgloba ili škripanja zubima vrlo jednostavano rešenje je da se izradi silikonski splint odnosno silikonska zaštita za zube.
Silikonski splint ne deluje na uzrok, dakle ne eliminiše stres iz života pacijenta, nego djeluje tako da umanjuje posledice koji takav tempo može da ima na zube i zglob donje vilice. Pre spavanja splint se postavi na zube gornje vilice. Tokom noći kada dođe do grčenja mićića, put donje viilice se skraćuje (brže dolazi u kontakt sa površinom gornjih zuba tačnije sa površinom splinta na gornjim zubima) a sam pritisak koji se razvija prilikom kontakta je značajno manji, jer se zubi ne dodiruju nego u oba slučaja i zubi gornje i donje vilice dodiriju mekanu silikonsku površinu. Vremenom se, ukoliko se splint koristi svako veče, krčenje mišića tokom noći sve više i više smanjuje, a zubna supstanca se ne troši tokom noći jer ne dolazi do kontakt zuba od zub, nego zuba od mekšu silikonsku površinu.
Silikonski splint se izrađuje individualno za svakog pacijenta, tako što se najpre uzme otisak zuba u ordinaciji, a zatim se na osnovu tog otiska izradi adekvatna silikonska zaštita.
Za one baš uporne da reše svoj problem, postoje i vežbe koje mogu da potpomognu rešavanju krckanja ili pucketanja u zglobu.
Jezik postaviti na nepce, tako da vrh jezika dodiruje što dalji dio nepca, a zatim otvoriti ustta, tj pomeriti donju vilicu na dole najviše što je moguće, ali bez odvajanja jezika od nepca. Kada se dostignemo maksimum, lagano zatvoriti usta odnosno privuću donji vilicu do gornje i dovesti zube gornje i donje vilice u blagi kontakt. Ovo ponavljati nekoliko puta u toku dana (10 puta bi bilo idealno) u trajanju od 1-2 minuta.
Splint za zube ima terapijsko i preventivno dejstvo u slučajevima škrgutanja zubima, ili pucketanju vilice.
