Čarls H. Tvid - Kratak istorijat ortodoncije
Kada je Čarls H. Tvid završio improvizovani Englov kurs koji je držao Džordž Han 1928, imao je 33 godine a Engel je imao 73. Engel je bio pomalo razočaran načinom na koji je primljen edžvajzov uređaj. Bio je veoma ljut i ogorčen modifikacijama koje su vršili njegovi bivši student (npr. Spenser Adkinson). Bilo mu je jasno da nešto mora da se učini da bi edžvajzov aparat preživeo netaknut.
Engel je odlučio da se mora objaviti članak u kojem se opisuje aparat u Dental Kosmo časopisu. Pitao je Tvida da mu pomogne jer je Tvid upravo završio Englov “kurs” i zato što se divio i poštovao Tvidove sposobnosti. Radili su zajedno 7 nedelja i u tom procesu postali dobri prijateli. Tokom tog vremena Engel je savetovao Tvida da neće usavršiti upotrebu edžvajz uređaj ukoliko ne bude samo njega koristio u svojoj praksi. I tako se, po završetku članka za Dental Kosmo, Čarls Tvid se vratio u Arizonu i ozvaničio u Feniksu prvu usko edžvajz speijalizovanu praksu u Sjedinjenim Državama. U naredne 2 godine njih dvojica su blisko sarađivali. Tvid je dijagnostifikovao, planirao terapiju i tretirao pacijente, a Engel je bio njegov savetnik. Engel je bio zadovoljan sa rezultatima i posredovao je u uključivanju Tvida u nekoliko različitih programa. Tokom ove 2 godine, serija u seriji vise od 100 pisama, koji se sada čuvaju u biblioteci Tvidove fondacije, Engel je pozivao svog mladog pristalicu (učenika) da sprovede dva osnovna zahteva: 1. da posveti svoj život razvijanju edžvajz uređaja i 2. da se trudi da uspostvai ortodonciju kao specijalizaciju u okviru stomatološke profesije. Engel je umro 11. avgusta 1930 godine u 75 godini. Čudna suprotnost se može naći između Englovih štampanih izjava, gde je rekao:” Podsetimo se da imamo još puno toga za postići, pre nego što nam se ovaj divan predmet ortodoncije otkrije i tako u potpunosti razumemo sve potrebe iste.” i njegovih reči, izrečenih krtko pre nego šro ga je smrt odvojila od njegovog životnog rada: “ Završio sam svoj posao, savršen je onoliko koliko sam ja mogao da ga napravim.” Engel je morao znati, čak i kada je davao poslednju izjavu na samrti, da se njegov rad mora nastaviti. Morao je biti u miru znajući da je našao pravog čoveka da nastavi njegove napore. Tvid je pratio Englove savete. Prvo, on je podstakao donošenje prvog zakona za specijalizaciju iz ortodoncije u Sjedinjenim Državama. Uradio je to takoCharles Tweed što je ubedio pacijente, ubedio stomatologe, uticao i pobudio političare, govorio na sastancima, sakupio je potpise za peticiju, i čak je uzimao pacijente i pre donošenja ovog zakona. U kratko, bio je to iznenadni napad jednog čoveka. Njegov neumoran i nemilosrdan trud su imali efekta i 1929 godine u Arizoni je donet prvi zakon u kome se ograničava ortodonski rad na specijaliste ortodoncije. Tvid je primio prvi certifikat u Arizoni i postao prvi licencirani specijalista ortodoncije u Sjedinjenim Državama. 1932 godine, Tvid je objavio svoj prvi članak u Engel Ortodontist časopisu. Naziv mu je bio “Izveštaji slučajeva tretiranih sa edžvajz luk mehanizmom.” Tvid se držao Englovog čvrstog uverenja da niko ne sme izvaditi zub. Ovo uverenje je trajalo 4 kratke godine. Posmatranje ukupne estetike lica nakon tretmana svojih pacijenata bilo je obeshrabrujuće za Tvida, toliko obehrabrujuće da je zamalo odustao od ortodonske prakse. Znao je da ima uređaj i znao je da ima sposobnost, ali njegovi rezultati su bili estetski nezadovoljavajući i nestabilni. Posvetio je naredne 4 godine života izučavajući svoje uspešne slučajeve i greške (neuspešne slučajeve). Tokom ove 4 godine, uočio je najbitnije zapažanje: ispravljanje mandibularnih inciziva je često bilo povezano i sa ukupnim izgledom lica posle tretmana i sa stabilnošću tretirane denticije. Da bi se omogućilo pozicioniranje mandibularnih inciziva uspravno zaključio je da je neohodno, u mnogim slučajevima, izvršiti vađenje zuba i pripremiti sidrište. Izabrao je svoje neuspele slučajeve, izvadio sva četiri prva premolara, i ponovo tretirao pacijente. Sve je ovo uradio bez naplaćivanja. Godine 1936 Tvid je dostavio članovima Engel društva a zatim i objavio svoj prvi rad o vađenju zuba u svrhu korekcije ortodonske malokluzije. “Majka” Engel, urednik Engle Ortodontist i član Englovog društva, odbila je da prisustvuje predavanju. Džordž Han, čovek koji je uradio sve što je mogao da omogući Tvidu da ide na Englov kurs, ga je oštro kritikovao. Englovi sledbenici su smatrali da je Čarls Tvid izdajnik najvećeg čoveka koga je ortodoncija ikada imala. Tvid je bio skrhan odgovorom, ali se vratio kući odlučan da nastavi istraživanje. Radio je još vise nego ranije. Do 1940 sastavio je izveštaje slučajeva, sa četiri kompleta zapisnika, za 100 uzastopno tretiranih pacijenata najpre bez ekstrakcije, a zatim sa ekstrakcijom zuba. Uspeo je da se ubaci u program sledećeg sastanka Englovog društva u Čikagu, gde je predstavio svoj rad i pokazao studije slučajeva. Dr Štrang, jedan od Englovih učenika iz ranijih godina je opisao ovaj događaj ovako: Dr Tvid je pročitao svoj jako dobro napisan i ilustrovan rad. Objasnio je svoj cilj da zadrži zube preko bazalne kosti, što je iziskivalo ekstrakciju zuba kod mnogih pacijenata; ali svakom slučaju, jeste davalo stabilne rezultate. Onda je seo. Nije bilo aplauza. Sala se ispunila galamom. Bar jedno sat vremena Čarlija su glasno grdili toliko da se ne može zamisliti i nijednu lepu reč za predivane rezultate tretmana. Tu je bio on, student dr Engla, koji sada narušava fiksno i rigidno pravilo u njegovim instrukcijama- nikada vaditi zub. Tokom ovog zlobnog napada, moj um je doživeo potpuni preokret. Nisam mogao da uvidim ništa sem te divne izložbe tretiranih slučajeva. Niti jedna individua u prostoriji nije pohvalila predavača. Svi su ga kidali na komade jer je izvršio vađenje zuba. Na kraju sam ja izasao na binu i pohvalio njegov rad i odbranio ga, onako kako sam najbolje znao. Kada sam ponovo seo, i ja sam takođe doživeo bujicu zlobnih komentara koja može da se uporedi sa onom koju je Čarli upravo doživeo. Nakon toga sam upisao njegov kurs i vežbao, učio i objavljivao njegove tehnike u mojoj knjizi. Tvidovi mnogi doprinos specijalizaciji uspostavili su reper u ortodonskom učenju i tretmanu. Kao dodatak njegovim mogim kliničkim doprinosima specijalizaciji, Tvid je davao smernice, inspiraciju i vođstvo mnogo većem broju ortodontista u svetu, nego bilo ko drugi u njegovo vreme. Zbog veština i odlučnosti Čarlsa Tvida, edžvajz uređaj je postao popularan u celom svetu i kliničke ortodonske prakse su postale zdravstvena usluga koju je tražila javnost. Engel je dao ortodontistima edžvajzov breket, ali Tvid je dao specijalne osobine aparatu. Tvida su u to vreme smatrali za prvog edžvajz ortodonta. Mnogi koji su se divili njegovom uređaju su želeli da uče njegovu tehniku. Ortodontisti sveta su putovali do Taskona u Arizoni, da bi pohađali Tvidov kurs i naučili njegove metode tretmana sa edžvajzovim uređajem. Tada je rođena Tvidova filozofija. Čarls Tvid, jedan on najbrilijatnijih ortodontista sveta, održao je svoje obećanje dato mentoru Edvardu Hartleju Englu. Posvetio je 42 godine svog života, od 982 do smrti 11. Januara 1970 godine, unapređenju edžvajz aparata. Tekst preveden sa engleskog jezika iz ortodonskog priručnika „Standard Edgewise: Tweed-Merrifield Philosophy, Diagnosis, Treatment Plan, and Force System.“ Džejms L. Vaden, Herbert A. Klonic, Džek G. Dal. Cilj ortodonske terapije možete pogledati ovde.
