Ekstrakcija ili vađenje zuba je proces koji podrazumeva potpuno uklanjanje zuba iz zubne alveole, odnosno iz zubnog ležišta u kosti gornje ili donje vilice.
Kada govorimo razlozima vađenja zuba, neohodno je najpre da izdvojimo umnjake kao zasebnu grupu zuba, te će o specifičnosti umnjaka biti reč u nekom drugom tekstu. Preostali zubi, svi zubi sem umnjaka (osmica), se mogu svrstati u zajedničku kategoriju za koju važe isti razlozi.
Uopšteno gledano, stomatolog će se odlučiti za vađenje zuba u slučaju nekog od ova tri razloga:
Loše stanje kosti oko zuba
Da bi se zub mogao sačuvati, kost oko korena zuba mora biti zdrava.
Sve patološke promene kosti kao što su ciste, granulomi, fistule i slično, moraju se ukloniti iz kosti i tek ukoliko ta terapija bude uspešna, zub koji je bio ugrožen se može sačuvati. Ukoliko se infekcija iz kosti ne može ukloniti pomoću nekih izabranih terapija (čišćenjem kanala zuba ili hirurškim čišćenjem kosti), nephodno je da se zub izvadi, jer takav zub je najverovatnije uzročnik infekcije, stoga se mora ukloniti.
Takođe, ukoliko je kost oko zuba resorbovana usled parodontopatije, takav zub se nalazi u drugom ili trećem stadijumu rasklaćenosti (zub se klima) što može biti vrlo bolno za pacijenta, te se takav zub mora izvaditi.
Fraktura (prelom) korena zuba
Prelom krunice zuba ne zahteva vađenje zuba. Danas postoje različite metode kojima se krunica zuba može adekvatno nadoknaditi. Međutim, ukoliko je došlo po preloma korena zuba, neophodno je analizirati frakturnu liniju, odnosno liniju preloma samog korena. Analizom snimka se može utvrditi prelomljeni deo zuba, koji se mora izvaditi ukoliko već nije ispao. Na snimku se takođe uočava deo korena koji se još stabilno drži u kosti.
Taj deo korena koji se stabilno drži u kosti, ponekada može da se protetski nadogradi te se zub, odnosno koren, ne mora izvaditi. Ukoliko stomatolog ili hirurg procene da ne postoji mogućnost protetskog zbrinjavanja preostalog dela korena ili pacijent odbije takvu terapiju, deo korena koji je ostao u kosti, iako je stabilan mora se izvaditi, jer kao takav može da prouzrokuje infekciju u kasnijem periodu.
Zahtev ortodonske terapije
Teskoba u zubnom luku, ili nedovoljno prostora za zube u kostima vilica je čest problem sa kojim se susreću specijalisti ortodoncije. U takvim situacijama, uz detaljnu analizu kostiju gornje i donje vilice i analizu položaja zuba, daje se predlog pacijentu za vađenje određenih zuba, radi postizanje pravilne funkcije zagrižaja i vrhunske estetske.
Najčešće se vade prvi premolari, odnosno četvorke, ali ponekad, ukoliko su drugi zubi u lošem stanju, a četvorke zdrave može se pribeći vađenju zuba koji imaju velike ispune ili izvađene živce. Razlog je to što je uvek najbolje u ustima sačuvati intaktne zube (potpuno zdrave zube bez plombi). U svakom slučaju, nakon detaljne analize i uz dogovor sa ortodontom, vade se oni zubi, koji će osloboditi dovoljan prostor za smeštanje preostalih zuba.
ŠTA NAKON VAĐENJA ZUBA?
Gazu koju držite ustima, pola sata posle vađenja ispljunuti.
Ne ispirati.
Ne mućkati ništa u ustima.
Ne piti vruće napitke.
Ne jesti vruću hranu.
Ne stavljati led na ranu, niti na spoljnu stranu obraza.
Prilikom jela, obratiti pažnju da hrana ne ulazi u ranu.
Po potrebi popiti lek za ublažavanje bolova.
Organizam ima odlične regenerativne sposobnosti, te će rana za 24 sata biti površinski zatvorena, a nakon sedam dana će se obaviti primarno zarastanje.
U slučaju sevajućih i pulsirajućih bolova ili u slučaju razvijanja otoka koji se širi na okolna tkiva, nakon vađenja zuba, javiti se stomatologu.
KAKO DA NE DOĐE DO VAĐENJA ZUBA?
Preventiva je pola zdravlja, a posmatrano sa tačke gledišta zuba – redovne posete stomatologu i adekvatno održavanje higijene, čuvaju zube.
Posetite stomatologa jednom u šest meseci i prilikom pregleda će se utvrditi da li postoji rizik za neki, pojedinačan zub, ili sve zube.
